
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 2208/2019
27.09.2019. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Јасминке Станојевић, председника већа, Споменке Зарић и Бисерке Живановић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Јулијана Степанић Павловић, адвокат из ..., против тужене Републике Србије – Министарство унутрашњих послова, Управа граничне полиције, СГП Трбушница, коју заступа Државно правобранилаштво, ради исплате, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1. 390/2013 од 23.01.2013. године, у седници од 27.09.2019. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈE СЕ као неблаговремена ревизија тужиоца, изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1. 390/2013 од 23.01.2013. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Лозници П1. 887/10 од 24.10.2012. године, ставом првим изреке, одбијен је као неоснован тужбени захтев тужиоца да се тужена обавеже да му исплати додатке на плату за период од 01.04.2007. године до 31.12.2010. године и то на име прековременог рада, ноћног рада и рада у време државних празника, у износима наведеним изреком са припадајућом законском затезном каматом. Ставом другим изреке, одређено је да свака странка сноси своје трошкове поступка.
Пресудом Апелационог суда у Београду Гж1. 390/2013 од 23.01.2013. године, ставом првим изреке, одбијена је као неоснована жалба тужиоца и потврђена првостепена пресуда. Ставом другим изреке, одбијен је захтев тужиоца за накнаду трошкова жалбеног поступка.
Против другостепене пресуде, тужилац је изјавио ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка, погрешне примене материјалног права и потребе уједначавања судске праксе.
Решењем Апелационог суда у Београду Р4 118/2018 од 13.06.2019. године, предложено је Врховном касационом суду одлучивање о ревизији у смислу члана 395. Закона о парничном поступку.
Врховни касациони суд је испитао благовременост изјављене ревизије у смислу члана 394. став 1. ЗПП („Службени гласник РС“, бр.125/04, 111/09), који се примењује на основу члана 506. став 1. ЗПП („Службени гласник РС“, бр.72/11) и утврдио да ревизија није благовремена.
Чланом 394. став 1. ранијег ЗПП, који се у овом поступку примењује, прописано је да против правноснажне пресуде донете у другом степену странке могу изјавити ревизију у року од 30 дана од дана достављања преписа пресуде.
Према извештају првостепеног суда достављеном на основу решења Апелационог суда у Београду Р4. 118/2018 од 07.12.2018. године, пуномоћник тужиоца адв. Јулијана Степанић Павловић је побијану другостепену пресуду примила 08.02.2013. године, а ревизија је поднета 20.07.2018. године, из чега произлази да је протекао законски рок за подношење ревизије од 30 дана, па је ревизија неблаговремена. Није од значаја позивање ревизије на решења Уставног суда Уж 4012/2015, 6914/2014 и 6394/2014, с обзиром да се ова решења не односе на тужиоца, и да рок од 30 дана за изјављивање ревизије од дана достављања преписа пресуде, представља законски рок чијим протеком је изјављена ревизија неблаговремена. С обзиром на наведено, нема ни законских услова за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној, у смислу члана 395. ЗПП.
Из наведених разлога, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци, на основу члана 404. ЗПП.
Председник већа-судија
Јасминка Станојевић,с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић