.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 913/2020
07.10.2020. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Звездане Лутовац, председника већа, Јелене Боровац, Драгане Маринковић, Татјане Миљуш и Татјане Матковић Стефановић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Марсел Гогић, адвокат из ..., против тужених ББ из ..., чији је привремени заступник Јелена Томић, адвокат из ... и ВВ из ..., чији је пуномоћник Милица Јосимовић Љутовац, адвокат из ..., ради утврђења ништавости уговора о поклону, одлучујући о ревизији туженог ВВ из ..., изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж 1612/19 од 17.10.2019. године, у седници одржаној дана 07.10.2020. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији туженог ВВ из ..., изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж 1612/19 од 17.10.2019. године, као изузетно дозвољеној.
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена, ревизија туженог ВВ из ..., изјављена против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж 1612/19 од 17.10.2019. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Руми П 233/16 од 22.01.2019. године, ставом првим изреке, усвојен је тужбени захтев и утврђено да је ништав Уговор о поклону од 06.10.2010. године, оверен под бројем Ов. 1310/2010 пред Основним судом у Сремској Митровици-Судска јединица Ириг, закључен између туженог ББ као поклонодавца и туженог ВВ као поклонопримца. Ставом другим изреке, обавезани су тужени да тужиоцу на име трошкова парничног поступка солидарно исплате износ од 192.993,00 динара.
Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Гж 1612/19 од 17.10.2019. године, ставом првим изреке, одбијене су жалбе тужиоца и туженог ВВ и потврђена пресуда Основног суда у Руми П 233/16 од 22.01.2019. године. Ставом другим изреке, одбијени су захтеви тужиоца и туженог ВВ за накнаду трошкова другостепеног поступка.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужени ВВ је благовремено изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права, на основу члана 404. Закона о парничном поступку, због потребе уједначавања судске праксе.
Чланом 404. став 1. Закона о парничном поступку (ЗПП) прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправност грађана, ради уједначавања судске праксе као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).
Врховни касациони суд је нашао да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији туженог ВВ као изузетно дозвољеној у смислу члана 404. став 1. ЗПП. Не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса нити за уједначавањем судске праксе, односно новим тумачењем права имајући у виду врсту спора и садржину тражене судске заштите као и начин пресуђења и разлоге за усвајање тужбеног захтева. Образложења побијаних пресуда за одлуку о усвајању захтева тужиоца у складу са постојећом судском праксом у тумачењу и примени материјалног права из чланова 56. и 103. Закона о облигационим односима (када је реч о пословној способности уговарача која је потребна за закључење пуноважног уговора о поклону), па није испуњен законски услов који се односи на потребу уједначавања судске праксе јер је у побијеним пресудама одлучено сагласно пракси Врховног касационог суда, а питање ништавости уговора о поклону представља чињенично питање сваког конкретног спора. Тужени уз ревизију није приложио судске одлуке о другачијем поступању у истим или сличним ситуацијама, због чега не постоји потреба за одлучивањем о ревизији туженог у смислу члана 404. став 1. ЗПП.
Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, број 72/11 ... 55/14) Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.
Тужба ради утврђења ништавости уговора о поклону поднета је 21.03.2016. године, а вредност предмета спора побијеног дела (2.399.798,50 динара) на тај дан представља противвредност износа од 19.558 евра.
Према члану 403. став 3. ЗПП, ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима, ако вредност предмета спора побијеног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.
С`обзиром на то да вредност предмета спора побијеног дела очигледно не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, то ревизија туженог ВВ није дозвољена.
На основу члана 413. ЗПП, одлучено је као у изреци.
Председник већа - судија
Звездана Лутовац, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић
