Рев2 1625/2020 3.19.1.25.1.3; дозвољеност ревизије

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 1625/2020
09.09.2020. година
Београд

Врховни касациони суд у већу састављеном од судија: Звездане Лутовац, председника већа, Јелене Боровац и Драгане Маринковић, чланова већа, у правној ствари тужиље АА из ..., чији су пуномоћници Александар Савић и Драган Милетић, адвокати из ..., против тужене Основне школе ''Васа Пелагић'' из Лесковца, коју заступа Државно правобранилаштво – Одељење у Лесковцу, ради накнаде, одлучујући о ревизији тужиље, изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 3295/19 од 17.12.2019. године, у седници одржаној 09.09.2020.године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиље изјављена против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 3295/19 од 17.12.2019. године.

О б р а з л о ж е њ е

Правноснажном пресудом Апелационог суда у Нишу Гж1 3295/19 од 17.12.2019. године, одбијена је као неоснована жалба тужиље и потврђена пресуда Основног суда у Лесковцу П1 901/2017 од 26.09.2019. године, којом је, ставом првим изреке, одбијен тужбени захтев којим је тужиља тажила да суд обавеже тужену да јој на име неисплаћеног регреса за коришћење годишњег одмора за 2015, 2016. и 2017. годину исплати износе означене у изреци, са каматом и да јој на име накнаде трошкова за исхрану у току рада за период од септембра 2014. године до августа 2017. године исплати износе ближе означене у изреци, са припадајућом каматом од доспелости до исплате. Ставом другим изреке, одбијен је као неоснован и евентуални тужбени захтев којим је тужиља тражила да се тужена обавеже да са њом закључи анекс уговора о раду којим јој признаје право на накнаду трошкова за исхрану у току рада и регрес за коришћење годишњег одмора и утврди њихову висину, а накнаду трошкова за исхрану у току рада изрази у новчаном износу од дана подношења тужбе, а уколико то не учини да се ова пресуда има сматрати правним основом за утврђивање висине накнаде трошкова за исхрану у току рада и трошкова за регрес за коришћење годишњег одмора и њихову исплату од дана подношења тужбе. Тужиља је обавезана да туженој накнади трошкове поступка од 14.382,50 динара.

Против правноснажне другостепене пресуде тужиља је 30.06.2020. године, изјавила ревизију због погрешне примене материјалног права.

Поднеском од 07.07.2020. године, тужиља је обавестила суд да повлачи изјављену ревизију.

Одредбом члана 410. став 2. тачка 3. Закона о парничном поступку, прописано је да је ревизија недозвољена ако је ревизију изјавило лице које је повукло ревизију.

Како је ревизију изјавило лице које је повукло ревизију, Врховни касациони суд је на основу члана 413. ЗПП, ревизију одбацио као недозвољену.

Председник већа – судија

Звездана Лутовац,с.р.

За тачност отправка

управитељ писарнице

Марина Антонић