Пресудом Вишег суда у Шапцу Гж 1100/2018 од 19.10.2018. године, ставом првим изреке, преиначена је првостепена пресуда у ставу првом изреке, тако што се одбацује тужба тужиоца у делу којим је тражио да се утврди да му је повређено право на суђење у разумном року у поступку пред Првим основним судом у Београду у предмету Ии 17238/15. Ставом другим изреке, одбијене су као неосноване жалбе тужиоца и тужене и првостепена пресуда потврђена у одбијајућем делу става другог изреке, као и у ставовима трећем, четвртом и петом изреке. Ставом трећим изреке, преиначена је првостепена пресуда у усвајајућем делу става другог изреке, тако што се обавезује тужена да тужиоцу на име новчаног обештећења због повреде права на суђење у разумном року, у наведеном предмету, исплати износ од 300 евра у динарској противвредности по средњем курсу НБС, са законском затезном каматом од 29.08.2018. године, до исплате, како је изреком наведено, док се захтев тужиоца преко овог износа, па до износа досуђеног побијаном одлуком од 400 евра у динарској противвредности по средњем курсу НБС са законском затезном каматом од пресуђења, одбија као неоснован. Ставом четвртим изреке, обавезан је тужилац да туженој на име трошкова жалбеног поступка исплати износ од 12.000,00 динара. Ставом петим изреке, одбијен је захтев тужиоца за накнаду трошкова жалбеног поступка.

Против правноснажне – другостепене пресуде (у делу одлуке којом је преиначена првостепена пресуда и одбијен захтев за правично задовољење преко досуђеног износа од 300 евра у динарској противвредности до траженог износа и у одбијајућем делу одлуке о трошковима спора), тужилац је благовремено изјавио ревизију, због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права, с тим што је предложио да се ревизија сматра изузетно дозвољеном.

Одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку - ЗПП („Службени гласник РС“ бр. 72/11, 55/14, 87/18), прописано је да посебна ревизија се може изјавити због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда, потребно размотрити правна питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и када је потребно ново тумачење права. Према ставу 2. истог члана, испуњеност услова за изузетну дозвољеност ревизије Врховни касациони суд цени у већу од пет судија.

У конкретном случају о ревизији није могуће одлучивати као о изузетно дозвољеној. Побијана одлука донета је уз примену одговарајућих одредаба Закона о заштити права на суђење у разумном року, који се примењује у овој врсти поступка, јер правилна примена материјалног права у поступцима за заштиту права на суђење у разумном року, зависи од утврђеног чињеничног стања.

Сходно изнетом, Врховни касациони суд налази да у конкретном случају нису испуњени услови за одлучивање о ревизији тужиоца, као о изузетно дозвољеној, применом члана 404. став 1. ЗПП, јер из напред изнетог произлази да у овом предмету није потребно одлучивати о ревизији ради новог тумачења права, ради разматрања правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, као ни ради уједначавања судске праксе, па је одлучено као у ставу првом изреке, на основу члана 404. став 2. наведеног закона.

Испитујући дозвољеност ревизије, у смислу члана 410. став 2. ЗПП, у вези са чланом 27. став 3. Закона о заштити права на суђење у разумном року (''Службени гласник РС'' бр. 40/15), Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Законом о заштити права на суђење у разумном року, у члану 27., прописано је да независно од врсте и висине тужбеног захтева, у поступку пред судом сходно се примењују одредбе о споровима мале вредности из закона којим се уређује парнични поступак (став 1.), као и да ревизија није дозвољена (став 3.).

Имајући у виду да у поступку по захтеву за новчано обештећење није прописана могућност изјављивања ревизије, сагласно члану 27. став 3. Закона о заштити права на суђење у разумном року, а недозвољена је и сагласно члану 479. став 6. ЗПП, Врховни касациони суд је, применом члана 413. ЗПП, одлучио као у ставу другом изреке.

Ревизијом тужилац побија и другостепену одлуку о трошковима спора. Како се ревизијом побија решење којим је одлучено о споредном тражењу, које не чини главно потраживање, то је ревизија недозвољена у том делу, сагласно члану 403., у вези члана 28. став 1. и 420. став 6. ЗПП.

Председник већа – судија

Јасминка Станојевић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић