Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 2895/2020
12.11.2020. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија Бранка Станића, председника већа, Татјане Матковић Стефановић и Татјане Миљуш, чланова већа, у парници из радног односа тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Душан Ђорђевић, адвокат у ..., против туженог Удружења самосталних такси превозника „Алфа такси“ Пожаревац, чији је пуномоћник Јован Станојевић, адвокат у ..., ради поништаја решења о отказу и накнади штете, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж1 789/19 од 11.02.2020. године, у седници већа одржаној дана 12. новембра 2020. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ као неблаговремена ревизија туженог изјављена против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж1 789/19 од 11.02.2020. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Пожаревцу П1 193/16 од 30.11.2018. године, ставом првим изреке, поништено је као незаконито решење туженог од 09.10.2016. године, којим је тужиљи престао радни однос код туженог. Ставом другим изреке, обавезан је тужени да тужиљи исплати накнаду штете у износу од 127.776,00 динара са законском затезном каматом почев од 07.11.2016. године до исплате. Ставом трећим изреке, за износ од досуђеног до 383.328,00 динара, са траженом законском затезном каматом, тужбени захтев је одбијен као неоснован. Ставом четвртим изреке, усвојен је захтев тужиље за ослобађање од плаћања судских такси. Ставом петим изреке, обавезан је тужени да тужиљи накнади трошкове парничног поступка у износу од 228.000,00 динара са законском затезном каматом од извршности пресуде па до исплате.

Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Гж1 789/19 од 11.02.2020. године, одбијена је као неоснована жалба туженог и потврђена пресуда Основног суда у Пожаревцу П1 193/16 од 30.11.2018. године у ставу првом изреке, а укинута је првостепена пресуда у ставовима другом, трећем и петом и у укинутим деловима предмет је враћен истом суду на поновно суђење.

Против правноснажне другостепене пресуде тужени је изјавио ревизију.

Испитујући благовременост изјављене ревизије, на основу члана 410. став 1. у вези са чланом 403. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11…и 18/20), Врховни касациони суд је утврдио да је ревизија туженог неблаговремена.