Побијана пресуда није захваћена битном повредом из члана 361. став 2. тачка 9. ЗПП на коју се у ревизијском поступку пази по службеној дужности. Ревидент се не позива на конкретну законску одредбу на којој заснива тврдњу о учињеним битним повредама поступка, јер став 2. одредбе члана 361. ЗПП, на коју се позива, садржи 12. тачака од којих само тачка 4. није ревизијски разлог. Ревизијским разлозима неосновано указује на повреду из тачке 12, јер побијана пресуда, ни у изреци ни у образложењу, нема недостатака због којих не би могла бити испитана.

Према утврђеним чињеницама тужени је преко тржишта рада дана 14.04.1998. године објавио оглас за пријем 15 транспортних радника, на који оглас се јавио и тужилац. Одлуком директора од 08.06.1998. године изабрано је 15 кандидата међу којима није био тужилац. На списку после изабраних кандидата дописано је још 6 кандидата међу којима је и тужилац. Код завода за запошљавање је пријављено да 15 кандидата заснивају радни однос на неодређено време, а осталих 6 међу којима је и тужилац на одређено време до 90 дана. Тако је гласила и одлука директора туженог од 02.09.1998. године. Уговор о раду за заснивање радног односа на одређено време тужилац није потписао. Код туженог је фактички обављао рад у периоду од 11.06.1998. године, када је добио обавештење да је изабран по огласу, до 14.07.1998. године када му је усмено речено да не долази на посао.

За наведени период тужиоцу је уписан радни стаж.

Код овако утврђених чињеница правилно су нижестепени судови применили одредбе члана 137. став 1. тачка 2. у вези са чланом 10. став 1. Закона о радним односима РС када су закључили да је директор туженог поступајући у оквиру својих овлашћења извршио избор кандидата за пријем у радни однос на неодређено време, међу којима није био тужилац. Тужилац се налазио на фактичком раду код туженог у периоду од 11.06.1998. до 14.07.1998. године, обзиром да са туженим није закључио уговор о раду, па није основан његов захтев за утврђење да је у радном односу код туженог почев од 11.06.1998. године.

Ревизијом тужиоца неосновано се указује да судови нису правилно оценили природу и дејство обавештења туженог од 09.06.1998. године. По становишту ревидента истим је тужилац обавештен да је изабран за транспортног радника код туженог на неодређено време и позван да се одређеног датума јави на рад, што је и учинио. На основу примљеног обавештења не може се закључити да је тужилац позван да заснује радни однос на неодређено време, јер то није ни била садржина обавештења. Одлуком туженог од 08.06.1998. године по огласу је изабрано 15 кандидата, међу којима није тужени. Ти кандидати су по одлуци туженог од 02.09.1998. године примљени на неодређено време што је и пријављено заводу за запошљавање. Истом одлуком тужени је одлучио да 6 кандидата, дописаних у одлуци од 08.06.1998. године, међу којима је и тужени, прими на одређено време до 90 дана. Одлучивање туженог је у складу са овлашћењима из одредбе члана 137. став 1. тачка 2. у вези са чланом 10. став 1. Закона о радним односима РС.

Према одредби члана 11. став 1. Закона о радним односима надлежни орган код послодавца је дужан да са лицем које заснива радни однос закључи уговор о раду пре ступања на рад. Тужилац није никада закључио уговоро раду са туженим, већ је фактички радио код туженог око месец дана. Код чињенице да су законите одлуке туженог о избору кандидата за послове транспортног радника и да тужилац није закључио уговоро раду са туженим, није основан његов захтев за утврђење да је у радном односу код туженог, односно да је незаконита одлука о престанку радног односа тужиоца код туженог.

Из наведених разлога на основу члана 405. релевантног ЗПП одлучено је као у изреци.

Председник већа – судија

др Драгиша Б. Слијепчевић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић