Против наведених правоснажних пресуда захтев за заштиту законитости је поднео бранилац окривљеног АА–адвокат Љубомир Терзић, због повреде закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни суд усвоји поднети захтев, преиначи побијане пресуде и окривљеног ослободи од оптужбе или да укине наведене пресуде и списе предмета врати на поновно одлучивање.

Врховни суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Врховном јавном тужилаштву, сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП и, у седници већа коју је одржао без обавештења јавног тужиоца Врховног јавног тужилаштва и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП) размотрио списе предмета са правноснажним пресудама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је након оцене навода у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован.

Указујући на повреду закона из члана 439. тачка 1) ЗКП бранилац окривљеног АА, адвокат Љубомир Терзић у захтеву за заштиту законитости истиче да у изреци првостепене пресуде нису описани сви битни елементи кривичног дела ометање правде из члана 336б став 1.КЗ, за које је окривљени оглашен кривим, јер у опису радње извршења кривичног дела није наведено које је радње окривљени наводно извршио према судији Основног суда у Новом Пазару. По оцени браниоца, нижестепени судови су донели погрешан закључак да је окривљени вређао суд и противну странку, без навођења конкретних радњи које је окривљени предузео.

Одредбом члана 336б став 1. КЗ је прописано да ко друге позива на отпор или на неизвршење судских одлука или на други начин омета вођење судског поступка, казниће се затвором до три године или новчаном казном. Дакле, радња извршења наведеног кривичног дела садржи алтернативно постављене радње и може се састојати у позивању на отпор или на неизвршење судских одлука или на други начин ометање вођења судског поступка.

Изреком пресуде Основног суда у Новом Пазару К.бр.428/24 од 05.11.2024.године окривљени АА је оглашен кривим да је дана 27.03.2024. године, у Новом Пазару, у стању урачунљивости, са умишљајем, свестан забрањености свог дела чије је извршење и хтео, на други начин ометао вођење судског поступка у предмету Основног суда у Новом Пазару 3 П.бр.884/23, по тужби тужиље ББ против туженог ВВ, ради накнаде штете и чинидбе, на тај начин што је у својству пуномоћника тужиље на рочишту за главну расправу у више наврата вређао суд и противну странку, обраћајући се туженом речима „је..о си ми мајку говедо“, узимао реч без дозволе суда и прекидао туженог у давању исказа, због чега му је изречено више упозорења ради поштовања процесне дисциплине и новчана казна у износу од 50.000,00 динара, а када је суд приступио саслушању у својству сведока ГГ, исту на силу извео из суднице, због чега се доказна радња саслушања сведока није могла предузети и на тај начин ометао – спречио судију у вршењу судијске функције, чиме је извршио кривично дело ометање правде из члана 336б став 1. КЗ,

Имајући у виду наведено, по оцени овог суда, из изреке правноснажне пресуде јасно произилазе сва законска обележја кривичног дела ометање правде из члана 336б став 1. КЗ и то како објективна која се односе на радње окривљеног, односно да је окривљени на други начин ометао вођење судског поступка, (на тај начин што је у својству пуномоћника тужиље на рочишту за главну расправу у више наврата вређао суд и противну странку, узимао реч без дозволе суда и прекидао туженог у давању исказа и на силу извео сведока из суднице, због чега се доказна радња саслушања сведока није могла предузети и на тај начин ометао – спречио судију у вршењу судијске функције) тако и субјективна обележја дела која се тичу урачунљивости и умишљаја (свест и воља) окривљеног за извршење дела, који укључује и свест о забрањености дела.

Стога су наводи изложени у захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног, којима се истиче да опис радњи извршења предметног кривичног дела не садржи све елементе предметног кривичног дела, односно да је побијаним пресудама учињена повреда кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, оцењени као неосновани.

Са свега изложеног, на основу одредаба члана 491. став 1. ЗКП, донета је одлука као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Председник већа-судија

Немања Симићевић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Светлана Томић Јокић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић