Одредбом члана 85. став 6. ЗПП прописано је да странку мора да заступа адвокат у поступку по ванредним правним лековима, изузев ако је сама адвокат, док је одредбом члана 410. став 2. тачка 2. ЗПП прописано да је ревизија недозвољена ако није изјављена преко пуномоћника адвоката.

Пословима заштите имовинских интереса и права Републике Србије пред домаћим судовима, пред страним судовима и арбитражама и пред Европским судом за људска права, бави се Државно правобранилаштво, као заступник Републике Србије у правним поступцима пред судовима, арбитражама, органима управе и другим надлежним органима када Република Србија има положај странке или умешача о чијим правима и обавезама се одлучује у том поступку, који орган је формиран Законом о правобранилаштву („Службени гласник РС“ број 55/2014). Функцију Државног правобраниоца обављају државни правобранилац и заменици државног правобраниоца (члан 6). Послове из надлежности Државног правобранилаштва обављају државни правобранилац и његови заменици (члан 23. став 1.), стим што они могу поверити правобранилачком пуномоћнику и правобранилачког приправнику да предузме одређене радње пред судом, органом управе или другим другим надлежним органом. Правобранилачки помоћник може предузети радње заступања у поступку пред судом, органом управе или другим надлежним органом у границама писменог овлашћења заменика државног правобраниоца (члан 30), на шта се у потпису ревизије позвао правобранилачки помоћник.

Члан 11. став 4. Закона о правобранилаштву прописује да када је прописано да је у одређеном поступку или за предузимање само одређене радње у поступку обавезно заступања од стране адвоката, Државно правобранилаштво је овлашћено да предузима заступање под истим условима као адвокат.

Следом реченог, како Закон о правобранилаштву изједначава правобраниоца са адвокатом, то значи да у име државе ревизију и друга ванредна правна средства може да изјави искључиво Државни правобранилац, односно његов заменик. Стога, како у поступку по ревизији уместо адвоката не може да поступа његов приправник, ни заменик Државног правобраниоца није могао да овласти правобранилачког помоћника да изјави ревизију.

Према одредби члана 410. став 1. Закона неблаговремену, непотпуну или недозвољену ревизију одбациће решењем првостепени суд без одржавања рочишта. Према одредби члана 413. Закона неблаговремену, непотпуну или недозвољену ревизију одбациће Врховни суд решењем ако то у границама својих овлашћења (члан 410.) није учинио првостепени суд.

У конкретном случају изјављена ревизија је потписана од стране правобранилачког помоћника, вишег саветника. Како је ревизија изјављена од стране лица које се не може изједаначити са адвокатом, иста је недозвољена према цитираним одредбама Закона о парничном поступку.

Зато је Врховни суд применом одредбе члана 413. Закона о парничном поступку одлучио као у ставу првом изреке.

Одлуку у ставу другом изреке, суд је донео применом одредбе члана 154. став 1. Закона о парничном поступку, имајући у виду да трошкови на име састава одговора на ревизију нису трошкови који су били неопходни ради вођења парнице.

Председник већа-судија

Татјана Миљуш с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић