Решењем Вишег суда у Београду Гж 4718/24 од 10.04.2024. године, одбијене су као неосноване жалбе тужилаца и умешача и потврђено је наведено решење првостепеног суда. Одбијен је захтев тужилаца за накнаду трошкова жалбеног поступка.

Против правноснажног решења донетог у другом степену, дела којим је одбијен захтев за мешање, одбачен захтев за понављање поступка и одбачен предлог за укидање правноснажности пресуде првостепеног суда донете у овој правној ствари, благовремено је изјављена посебна ревизија од стране пријављеног умешача „Синдикат радника Електропривреде Србије“, преко пуномоћника адвоката Драгослава Љубичановића из ... , позивом на члан 404. Закона о парничном поступку.

Врховни суд је утврдио да је ревизија против решења другостепеног суда којим се потврђује решење првостепеног суда о одбацивању предлога за понављање поступка дозвољена на основу члана 420. став 5. Закона о парничном поступку („Службени гласник Републике Србије“ број 72/2011 ... 10/23), па је побијано решење испитао применом члана 408. у вези члана 420. став 6. наведеног закона и утврдио да ревизија није основана.

Одлучујући о изузетној дозвољености ревизије у преосталом делу, Врховни суд је утврдио да нису испуњени законом прописани услови из члана 404. став 1. да се дозволи одлучивање о посебној ревизији подносиоца против решења којим је одлучено да се одбија учешће у парници као умешача и одбија његов предлог за укидање потврде правноснажности пресуде донете у овој парници.

Правни институт изузетне дозвољености ревизије уређен је у члану 404. Закона о парничном поступку, прописивањем у ставу 1. да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).

Примена института изузетне дозвољености ревизије резервисана је само за питања из области примене материјалног права.

Решења којима се одлучује о учешћу умешача и предлогу за укидање потврде правноснажности пресуде доносе се применом процесних норми, на основу одредаба Закона о парничном поступку. С обзиром да се применом института изузетне дозвољености ревизије не могу разматрати процесна питања, Врховни суд је оценио да нису испуњени услови из члана 404. став 1. ЗПП за одлучивање о ревизији против правноснажног решења којим је одбијено учешће умешача и одбачен предлог за укидање потврде правноснажности пресуде донете од стране првостепеног суда.

Ревизија против ових решења којима се не окончава поступак, није дозвољена применом члана 420. став 1. ЗПП, због чега је одбачена применом члана 413. истог закона.

У погледу одлуке против које је ревизија дозвољена, Врховни суд је утврдио да ревизија није основана.

Правноснажним решењем одбачен је предлог за понављање поступка који је у овој парници поднет 24.02.2022. године, након правноснажности пресуде донете против туженог Синдиката радника Електропривреде Србије, којом је усвојен тужбени захтев за утврђење ништавости одлука Главног одбора од 22.10.2021.године, које су ближе одређене у изреци пресуде. Као законски основ по коме је тражено понављање поступка од стране подносиоца означеног као Синдикат радника Електропривреде Србије, наведен је члан 426. став 1. тач 3) Закона о парничном поступку. Истим је предвиђена могућност да се по предлогу странке понови поступак ако је у поступку као тужилац или тужени учествовало лице које не може да буде странка у поступку или ако странку која је правно лице није заступало овлашћено лице или ако парнично неспособну странку није заступао законски заступник или ако законски заступник, односно пуномоћник странке није имао потребно овлашћење за вођење парнице или за поједине радње у поступку, осим ако вођење парнице, односно вршење појединих радњи у поступку није било накнадно одобрено.

По налажењу нижестепених судова, предлог за понављање поступка је недозвољен јер лице које је поднело предлог за ступање у парницу у својству умешача и поднело предлог за понављање поступка, означено је називом, ПИБ-ом и матичним бројем који у потпуности одговарају идентификационим подацима туженог, те због неиспуњених услова из члана 215. став 1. ЗПП није стекао нити може својство умешача. Са становиштем да исто лице не може у парници учествовати и као тужени и као умешач, другостепени суд је неоснованим оценио жалбене наводе оспоравања правилности решења првостепеног суда о одбачају поднетог предлога за понављање поступка.

Изнето становиште је на закону засновано.

Законом о удружењима („Службени гласник Републике Србије“ број 51/2009, 99/2011 (други закон), 44/2019 (други закон), чије се одредбе сходно примењују и на синдикате у питањима која нису уређена посебним законом (члан 2. став 2.), прописано је да сваки члан удржења може покренути поступак пред надлежним основним судом за утврђивање ништавости општег акта удружења који је донет супротно статуту или другом општем акту удружења, односно за утврђивање ништавости појединачног акта удружења који је донет супротно закону, статуту и другом општем акту удружења, у року од петнаест дана од дана сазнања за акта, а најјкасније у року од шест месеци од дана доношења акта (члан 20. став 1.), да се поступак за утврђивање ништавости аката из става 1. овог закона води према одредбама закона којим се уређује парнични поступак ( члан 20. став 3). Правилником о упису синдиката у регистар („Службени гласник Републике Србије“ број 50/05, 10/10) није прописано да се у регистар уписује лице овлашћено за заступање, односно лице које има својство законског заступника. Правни субјективитет синдиката као учесника у судском поступку нижестепени судови утврђује према подацима који се уписују у регистар. На примену Закона о удржењима грађана упућује и Уставни суд у својој одлуци IУо-7/2002 од 29.11.2022.године.

Закон о парничном поступку, на чију примену упућују цитиране законске одредбе, као основни услов о учешћу умешача у члану 215. прописује да парница тече међу другим лицима. Дакле, својство умешача се може стећи у туђој парници.

Врховни суд је при одлучивању у овој правној ствари имао у виду и да је према стању списа, одлуком Уставног суда IУо-7/2002 од 29.11.2022.године утврђено да одредба члана 79. став 2. Статута Синдиката радника Електропривреде Србије, број 001 од 22.октобра 2021.године, није у сагласности са Уставом, уз образложење да одредбе Устава не дају могућност ступања на снагу општих аката пре њиховог објављивања, и да предмет спора у овој правној ствари односи се на одлуке донете истог дана када је донет наведени Статут.

Имајући у виду да разлога који су наведени подносилац предлога за понављање поступка није овлашћен за подношење овог ванредног правног лека, доношењем решења којим је предлог за понављање поступка одбачен није дошло до погрешне примене члана 430. Закона о парничном поступку.

Из изнетих разлога, Врховни суд је ревизију одбио као у изреци овог решења, применом члана 414. став 1. у вези члана 420. став 6. ЗПП

Председник већа - судија

Јелица Бојанић Керкез, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић