Врховни суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Врховном јавном тужиоцу сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП, па је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештења Врховног јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажне пресуде против којих је захтев за заштиту законитости поднет, те је, након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, је неоснован.

Поднетим захтевом браниоца окривљеног истиче се битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 8) ЗКП, уз образложење да предмет оптужбе није потпуно решен, јер су из чињеничног описа кривичног дела датог у изреци правноснажне пресуде, изостали наводи да су окривљени кривично дело за које су оглашени кривим, извршили заједно и по претходном договору, који су садржани у оптужном акту јавног тужиоца.

Изнете наводе захтева за заштиту законитости, Врховни суд оцењује као неосноване, из следећих разлога:

Битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 8) ЗКП постоји уколико пресудом није потпуно решен предмет оптужбе, при чему се о непотпуно решеном предмету оптужбе може говорити само у ситуацији када суд уопште није донео одлуку о некој тачки оптужбе.

Према налажењу Врховног суда, побијаним правноснажним пресудама је потпуно решена оптужба с обзиром на то да је одлучено о оптужном акту јавног тужиоца - оптужном предлогу Основног јавног тужиоца у Старој Пазови Кто 464/18 од 25.10.2018. године, који је измењен поднеском од 21.11.2022. године, како у односу на личност окривљеног АА на кога се оптужба односи и који је њом обухваћен (између осталог) тако и у односу на описане радње извршења које су како у оптужном акту тако и у правноснажним пресудама правно квалификоване као кривично дело тешка крађа у саизвршилаштву из члана 204. став 1. тачка 1) у вези члана 33. Кривичног законика. Околност да у изреци пресуде није изричито наведено да су окривљени предметно кривично дело, извршили заједно и по претходном договору, како је то наведено у оптужном акту, није од утицаја на законитост пресуде и постојања истакнуте повреде поступка, имајући у виду да из саме изреке јасно и недвосмислено произилази њихово заједничко поступање у својству саизвршилаца, са свим карактеристикама овог облика поступања, како је то правилно нашао и другостепени суд.

Из наведених разлога, супротни наводи, у поднетом захтеву, да је приликом доношења побијаних правноснажних пресуда учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 8) ЗКП, су оцењени као неосновани.

Поред овога неосновани су и наводи браниоца окривљеног АА којима се истиче битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП и у вези са тим наводи да је правноснажна пресуда заснована на незаконитом доказу - потврди о привремено одузетим предметима Ку 243/10 од 23.08.2010. године која је, према ставу браниоца, прибављена супротно одредбама ЗКП, који је важио у време извршења кривичног дела, имајући у виду да је сходно „одредбама које се односе на потврду“ полиција морала да састави записник или службену белешку и о истој обавести надлежног тужиоца, што у конкретном случају није учињено.

Чланом 603. ЗКП („Службени гласник РС број 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013, 55/2014, 35/2019,) прописано је да истрага која је на дан почетка примене овог законика у току, довршиће се по одредбама Законика о кривичном поступку („Службени лист СРЈ“, бр. 70/01 и 68/02 и „Службени гласник РС“, бр. 58/04, 85/05, 85/05 – др.закон, 115/05, 49/07, 122/08, 20/09 – др.закон, 72/09 и 76/10), а даљи ток поступка ће се спровести по одредбама овог законика. Дакле, у конкретном случају све до окончања истраге примењују се одредбе Законика о кривичном поступку („Службени лист СРЈ“, бр. 70/01 и 68/02 и „Службени гласник РС“, бр. 58/04, 85/05, 85/05 – др.закон, 115/05, 49/07, 122/08, 20/09 – др.закон, 72/09 и 76/10)- у даљем тексту раније важећег ЗКП.

Из списа предмета произилази да је истрага против окривљеног започета подношењем захтева за спровођење истраге Основног јавног тужиоца у Сремској Митровици Кт 2163/10 од 15.09.2010. године, примљен у суду 23.09.2010. године (у време раније важећег ЗКП) због основане сумње да је окривљени АА извршио кривично дело тешка крађа у саизвршилашту из члана 204. став 1. тачка 1) у вези члана 33. Кривичног законика. Дакле, у конкретном случају примењују се одредбе раније важећег Законика о кривичном поступку, које су важиле у време покретања истраге против окривљеног и то одредбе чланова 82. и 225. став 1. и 2. тог закона.

Одредбом члана 82. став 1. раније важећег ЗКП, прописано је да ће се прeдмeти који сe по кривичном закону имају одузeти или који могу послужити као доказ у кривичном поступку, приврeмeно одузeти и прeдати на чувањe суду или ћe сe на други начин обeзбeдити њихово чувањe. Ставом 4. исте одредбе прописано је да овлашћeна службeна лица органа унутрашњих послова могу одузeти прeдмeтe навeдeнe у ставу 1. овог члана кад поступају по чл. 225. и 238. овог законика или кад извршавају налог суда, док је у ставу 5. наведено да ће се приликом одузимања прeдмeта, назначити гдe су пронађeни и описаћe сe, а по потрeби ћe сe и на други начин обeзбeдити утврђивањe њиховe истовeтности. За одузeтe прeдмeтe издаћe сe потврда.

Из наведене одредбе, супротно наводима браниоца, не произилази обавеза полиције да о извршеном привременом одузимању предмета мора бити обавештен јавни тужилац, већ је довољно да припадници полиције приликом одузимања предмета сачине потврду о привременом одузимању предмета, у којој се ти предмети описују и у којој је назначено где су предмети пронађени и од кога су одузети.

Одредбом члана 225. став 1. раније важећег ЗКП, прописано је да ако постојe основи сумњe да јe извршeно кривично дeло за којe сe гони по службeној дужности, органи унутрашњих послова дужни су да прeдузму потрeбнe мeрe да сe пронађe учинилац кривичног дeла, да сe учинилац или саучeсник нe сакријe или нe побeгнe, да сe открију и обeзбeдe трагови кривичног дeла и прeдмeти који могу послужити као доказ, као и да прикупe сва обавeштeња која би могла бити од користи за успeшно вођeњe кривичног поступка. Ставом 2. исте одредбе прописано је да у циљу испуњeња дужности из става 1. овог члана, органи унутрашњих послова могу да тражe потрeбна обавeштeња од грађана; да извршe потрeбан прeглeд прeвозних срeдстава, путника и пртљага; да за нeопходно потрeбно врeмe ограничe крeтањe на одрeђeном простору; да прeдузму потрeбнe мeрe у вeзи са утврђивањeм истовeтности лица и прeдмeта; да распишу потрагу за лицeм и стварима за којима сe трага; да у присуству одговорног лица прeглeдају одрeђeнe објeктe и просторијe државних органа, прeдузeћа, радњи и других правних лица, остварe увид у њихову докумeнтацију и да јe по потрeби одузму, као и да прeдузму другe потрeбнe мeрe и радњe. О чињeницама и околностима којe су утврђeнe приликом прeдузимања појeдиних радњи, а могу бити од интeрeса за кривични поступак, као и о прeдмeтима који су пронађeни или одузeти саставићe сe записник или службeна бeлeшка.

Дакле, овом одредбом прописана су овлашћења полиције у ситуацији када постојe основи сумњe да јe извршeно кривично дeло за којe сe гони по службeној дужности. Ни овом одредбом није прописана посебна обавеза да се о прeдмeтима који су пронађeни или одузeти обавести јавни тужилац, већ да се о томе састави записник или службeна бeлeшка.

Имајући у виду наведено, као и цитиране законске одредбе, Врховни суд налази да у конкретном случају полицијски службеници нису прекорачили своја овлашћења - привремено одузимање предмета спроведено је у складу са законом који је важио у време предузимања е радње и о томе је лицу од кога су предмети одузети издата потврда, која је сачињена у прописаној форми и садржи све законом прописане елементе – наведено је лице од кога су предмети одузети, назначено је место где су пронађени и предмети су у потпуности описани.

Тачно је да полиција у конкретном случају није сачинила посебан записник нити службену белешку о одузимању предмета, сходно одредби члана 225. став 2. раније важећег ЗКП. Ипак, по оцени Врховног суда, овакав пропуст није од утицаја на законитост саме радње, јер су припадници полиције у складу са својим законским овлашћењима привремено одузели предмете од окривљеног, па се изостанак записника или службене белешке има сматрати само формалним недостатком, који не доводи у питање законитост предметног доказа – потврде, посебно имајући у виду да је иста заједно са осталим материјалним доказима и извештајем полиције Ку 243/10 од 30.08.2010. године достављена надлежном јавном тужиоцу.

Према томе, предметна потврда о привремено одузетим предметима, сачињена је у свему у складу са одредбама чланова 82. и 225. став 1. и 2. раније важећег ЗКП, и који је био на снази у време покретања истраге против окривљеног, те иста не представља незаконит доказ у смислу навода захтева, како по својој садржини, тако ни по начину прибављања, због чега су као неосновани оцењени наводи браниоца окривљеног којима се указује на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП.

Надаље, у поднетом захтеву бранилац окривљеног указује на неразумљивост изреке, што представља битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 11) ЗКП, а поред тога и на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП, наводима којима оспорава разлоге побијаних пресуда и истиче да су противречни изреци. Осталим наводима захтева, бранилац окривљеног оспорава чињенична утврђења суда и полемише са постојањем саизвршилаштва, у конкретном случају, чиме заправо указује на повреду одредбе члана 440. ЗКП.

Како битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 11) и став 2. тачка 2) ЗКП и повреда члана 440. ЗКП, не представљају законом дозвољене разлоге за подношење захтева за заштиту законитости окривљеном преко браниоца, то се Врховни суд у разматрање истих није упуштао.

Врховни суд се, сходно члану 489. став 1. ЗКП, није упуштао ни у оцену истакнуте битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 9) ЗКП, с обзиром да иста није образложена нити произилази из садржине захтева.

Из напред наведених разлога, Врховни суд је, на основу члана 491. став 1. ЗКП, донео одлуку као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник,                                                                                                                          Председник већа-судија,

Андреа Јаковљевић,с.р.                                                                                                                      Светлана Томић Јокић,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић