Одлуком Уставног суда Уж 9415/2019 од 05.12.2024. године усвојена је уставна жалба подноситељке уставне жалбе (предлагача у овом предмету) и утврђено да јој је решењима Основног суда у Врању Р4и 295/19 од 23.07.2019. године и Вишег суда у Врању Ржг 202/19 од 22.08.2019. године повређено право на правично суђење зајемчено чланом 32. став 1. Устава Републике Србије (став 1); те су оба означена решења поништена (став 2); а утврђено је да су јој у извршном поступку И 2713/15 вођеном пред Основним судом у Врању повређена и права на суђење у разумном року и на имовину, зајемчена одредбама чл. 32. став 1. и 58. Устава Републике Србије (став 3); и утврђено право предлагача на накнаду нематеријалне штете од 800.000 евра у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан исплате (став 4) и право на накнаду материјалне штете у висини износа потраживања утврђеног решењем о извршењу Основног суда у Врању И 2713/15 од 23.06.2015. године, умањеног за износе који су јој по том основу евентуално исплаћени или намирени (став 5). Истом одлуком (став 6) одбачен је захтев предлагача за накнаду материјалне штете на име трошкова поступка Р4и 295/19 по приговору за убрзање извршног поступка, јер нису испуњене уставом утврђене претпоставке за вођење поступка сагласно члану 36. став 1. тачка 7. Закона о Уставном суду.

Предлагач је поднела предлог за понављање правноснажно окончаног поступка Р4и 295/2019, и то у делу одлуке о трошковима поступка насталих поводом њеног приговора за убрзање извршног поступка у предмету тог суда И 2713/15. Предлог је засновала на одредби члана 426. тачка 12. ЗПП којом је прописано да се поступак који је одлуком суда правноснажно окончан може по предлогу странке поновити ако је Уставни суд, у поступку по уставној жалби, утврдио повреду или ускраћивање људског или мањинског права и слободе зајемчене Уставом у парничном поступку, а то је могло да буде од утицаја на доношење повољније одлуке.

Првостепени суд је поднети предлог за понављање поступка одбацио (решењем Р4и 295/2019 од 05.06.2025. године), са образложењем да означена одлука Уставног суда којом је одбачена уставна жалба у делу за накнаду материјалне штете на име трошкова поступка по приговору за убрзање поступка не може бити основ за предложено понављање поступка, јер то не би утицало на доношење повољније одлуке. Осим тога, по становишту тог суда, поступак по приговору је једностраначки поступак који се спроводи у циљу убрзања судског поступка и у интересу подносиоца приговора, па зато није предвиђено понављање тог поступка у делу одлуке о трошковима јер то ванредно правно средство не подлеже законским оквирима предвиђеним Законом о заштити права на суђење у разумном року, нити су испуњени услови из ЗПП зато што се не одлучује о међусобним правима странака.

Другостепени суд је одбио жалбу предлагача (решење Ржг 52/25 од 09.07.2025. године) и потврдио првостепено решење, прихватајући разлоге нижестепеног суда и правно становиште о поступку по приговору за убрзање као једностраначком, и немогућности понављања тог поступка у погледу одлуке о трошковима.

По оцени Врховног суда, нису основани наводи ревидента да је у овом случају закон погрешно примењен.

Предлог за понављање поступка је ванредни правни лек који изјављују странке против правноснажних одлука (пресуда, решење) којима је завршен поступак. Циљ тог ванредног правног средства је да суд побијану одлуку стави ван снаге и донесе нову одлуку. Разлози због којих се понављање поступка може предложити су изричито прописани законом и ограничени разлозима из члана 426. ЗПП.

У конкретном случају, поднети предлог за понављање нема за циљ да се понови поступак по приговору за убрзање, као правном средству из члана 3. став 1. тачка 1. Закона о заштити права на суђење у разумном року, с обзиром да је предлагач заштиту тог права већ остварила одлуком Уставног суда Уж 9415/2019 од 05.12.2024. године. Предлог за понављање поступка поднет је искључиво да би се предлагачу досудили трошкови поступка по поднетом приговору, о којима није одлучено истовремено кад је донето и решење о одбачају приговора за убрзање поступка (које је Уставни суд и иначе поништио у поступку по уставној жалби) при чему је предлагач пропустила да у прописаном року захтева доношење допунског решења о трошковима, у смислу чл. 356, 357. и 366. ЗПП, чије се одредбе сходно примењују у поступку заштите права на суђење у разумном року на основу члана 20. став 2. Закона о заштити права на суђење у разумном року и члана 30. став 2. ЗВП.

Будући да не постоји одлука у односу на коју би се предметни поступак могао поновити, поднети предлог за понављање поступка је недозвољен и као такав одбачен на основу члана 414. став 1. у вези с чланом 420. став 6. ЗПП, док је одбијен захтев предлагача за накнаду трошкова поводом ревизије, на основу члана 165. став 1. у вези са чланом 153. став 1. ЗПП.

Председник већа - судија

Бранислав Босиљковић с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић