У ИМЕ НАРОДА

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Милене Рашић, председника већа, Гордане Којић, Александра Степановића, Татјане Вуковић и Дијане Јанковић, чланова већа, са саветником Врховног суда Снежаном Лазин, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног АА, због продуженог кривичног дела пореска утаја из члана 225. став 1. у вези члана 61. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног АА - адвоката Љиљане Живковић, поднетом против правноснажних пресуда Основног суда у Нишу 1К.бр.633/22 од 13.03.2025. године и Вишег суда у Нишу Кж1.бр.87/25 од 16.06.2025. године, у седници већа одржаној дана 24.09.2025. године, једногласно, донео је

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснован захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА - адвоката Љиљане Живковић, поднет против правноснажних пресуда Основног суда у Нишу 1К.бр.633/22 од 13.03.2025. године и Вишег суда у Нишу Кж1.бр.87/25 од 16.06.2025. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Нишу 1К.бр.633/22 од 13.03.2025. године окривљени АА је оглашен кривим због извршења продуженог кривичног дела пореска утаја из члана 225. став 1. у вези члана 61. КЗ и изречена му је условна осуда тако што му је утврђена казна затвора у трајању од 1 (једне) године која се неће извршити уколико окривљени за време проверавања од 2 (две) године по правноснажности пресуде не учини ново кривично дело, те је окривљени истовремено осуђен на новчану казну у одређеном износу од 250.000,00 (двестапедесетхиљада) динара коју је дужан да плати у року од 3 месеца по правноснажности пресуде, а уколико то не учини суд ће новчану казну заменити казном затвора тако што ће за сваких започетих 1.000,00 динара новчане казне одредити један дан казне затвора. Одређено је да трошкови кривичног поступка падају на терет окривљеног.

Пресудом Вишег суда у Нишу Кж1.бр.87/25 од 16.06.2025. године одбијене су као неосноване жалбе јавног тужиоца Основног јавног тужилаштва у Нишу и браниоца окривљеног АА - адвоката Љиљане Живковић, па је потврђена пресуда Основног суда у Нишу 1К.бр.633/22 од 13.03.2025. године.

Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости поднела је бранилац окривљеног АА - адвокат Љиљана Живковић, због повреда одредаба чланова 103. и 104. КЗ, са предлогом да Врховни суд сагласно члановима 492. и 493. ЗКП утврди да је пресудама Основног суда у Нишу 1К.бр.633/22 од 13.03.2025. године и Вишег суда у Нишу Кж1.бр.87/25 од 16.06.2025. године повређен закон на штету окривљеног.

Врховни суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Врховном јавном тужилаштву сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП, те је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештавања Врховног јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажне пресуде против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је, након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован.

Бранилац окривљеног АА у поднетом захтеву истиче да је суд доношењем побијане осуђујуће пресуде, којом је окривљени правноснажно оглашен кривим за продужено кривично дело пореска утаја из члана 225. став 1. у вези члана 61. КЗ, повредио одредбе чланова 103. и 104. став 6. КЗ, обзиром да је у време доношења побијане другостепене пресуде дана 16.06.2025. године наступила апсолутна застарелост кривичног гоњења за кривичноправне радње које су од стране окривљеног предузете у временском периоду од 01.04.2015. године до 30.06.2015. године, а које су ближе описане под тачком 1. изреке побијане првостепене пресуде. У прилог свог става, бранилац истиче да како се код продуженог кривичног дела време апсолутне застарелости кривичног гоњења рачуна засебно за сваку кривичноправну радњу која је ушла у састав продуженог кривичног дела, те како је последња радња у напред наведеном временском периоду у продуженом кривичном делу предузета дана 04.06.2015. године – улазни рачун број 1/7 од 04.06.2015. године, а имајући при томе у виду да је за кривично дело пореска утаја из члана 225. став 1. КЗ прописана казна затвора у трајању од 1 до 5 година и новчана казна и да је рок апсолутне застарелости кривичног гоњења сходно одредбама чланова 103. и 104. став 6. КЗ десет година од времена извршења кривичног дела, то је по браниоцу дана 04.06.2025. године наступила апсолутна застарелост кривичног гоњења за кривичноправне радње окривљеног предузете у временском периоду од 01.04.2015. године до 30.06.2015. године.

Изнети наводи захтева браниоца окривљеног којима се у суштини указује на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 1) ЗКП, а због које окривљени преко браниоца у смислу члана 485. став 4. ЗКП може поднети захтев за заштиту законитости, се по оцени Врховног суда не могу прихватити као основани.

Пре свега, бранилац окривљеног погрешно сматрајући да сваки улазни рачун везано за набавку добара – грађевинског материјала и грађевинских услуга у временском периоду од 01.04.2015. године до 30.06.2015. године представља једну кривичноправну радњу, а што није тачно, закључује погрешно и о наступању апсолутне застарелости кривичног гоњења за кривично дело пореска утаја из члана 225. став 1. КЗ ближе описано у ставу првом чињеничног описа кривичног дела утврђеног у изреци побијане првостепене пресуде (временски период од 01.04.2015. године до 30.06.2015. године), а које кривично дело је ушло у састав продуженог кривичног дела пореска утаја из члана 225. став 1. у вези члана 61. КЗ за које је окривљени оптужен и правноснажно оглашен кривим. Наиме, окривљени је у конкретном случају оптужен и правноснажно оглашен кривим само за две кривичноправне радње – два кривична дела која су ушла у састав продуженог кривичног дела јер је порески период у коме је окривљени АА као порески обвезник био дужан да обрачуна порез на додату вредност (ПДВ) и поднесе пореску пријаву календарско тромесечје, а није оптужен и оглашен кривим за више кривичноправних радњи како то погрешно сматра бранилац окривљеног, при чему свако од ових кривичних дела, ближе описаних у ставовима првом и другом чињеничног описа кривичног дела утврђеног у изреци побијане првостепене пресуде, само за себе садржи сва битна обележја основног облика кривичног дела пореска утаја из члана 225. став 1. КЗ, будући да код оба ова појединачна кривична дела износ ПДВ чије је плаћање окривљени избегао прелази 1.000.000,00 динара, а суд је у конкретном случају правилно применио институт продуженог кривичног дела из члана 61. КЗ који је повољнији за окривљеног. Надаље, имајући у виду време извршења кривичног дела које је окривљеном стављено на терет оптужним актом јавног тужиоца и утврђено изреком правноснажне пресуде и то да је окривљени кривичноправне радње предузимао у временском периоду од 01.04.2015. године до 30.06.2015. године и у временском периоду од 01.07.2015. године до 30.09.2015. године, те имајући при томе у виду да се застарелост кривичног гоњења сходно одредби члана 104. став 1. КЗ рачуна од дана када је кривично дело извршено, као и имајући у виду начин рачунања застарелости кривичног гоњења код продуженог кривичног дела и висину запрећене казне за предметно кривично дело, те рокове застарелости кривичног гоњења, то су, по налажењу Врховног суда, неосновани наводи захтева браниоца окривљеног у погледу наступања, у време доношења побијане другостепене пресуде Вишег суда у Нишу Кж1.бр.87/25 од 16.06.2025. године апсолутне застарелости кривичног гоњења у односу на временски период од 01.04.2015. године до 30.06.2015. године.

Поред тога, по оцени овога суда, неосновани су и наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног у делу у којем истиче да је суд у конкретном случају повредио одредбу члана 41. став 3. Закона о пореском поступку и пореској администрацији („Службени гласник Републике Србије“, број 80/2002, 55/2004) којом је прописано да се збирна пореска пријава за порез по одбитку подноси Пореској управи једном месечно и то у року од 5 дана по истеку месеца, посебно за сваку исплату извршену у претходном месецу, а из које одредбе по браниоцу произилази да се радња извршења кривичног дела пореска утаја из члана 225. став 1. КЗ, као и пореска обавеза чије се плаћање избегава, а што представља законско обележје предметног кривичног дела, у конкретном случају морају посматрати у оквиру временског периода од једног календарског месеца, те се самим тим не могу сабирати појединачни износи пореских обавеза чије се плаћање избегава у два календарска месеца што је учинио суд. Изнетим наводима захтева бранилац окривљеног, по налажењу Врховног суда, нижестепене пресуде суштински побија због повреде кривичног закона из члана 439. тачка 2) ЗКП у вези одредбе члана 41. став 3. Закона о пореском поступку и пореској администрацији.

Из одредбе члана 41. став 3. Закона о пореском поступку и пореској администрацији, на чију повреду од стране нижестепених судова указује бранилац окривљеног, произилази да се ова одредба не односи на порез на додату вредност (ПДВ) чије избегавање обрачунавања и плаћања од стране окривљеног АА је предмет овог кривичног поступка, већ да се иста односи на порез по одбитку, при чему је бранилац окривљеног у поднетом захтеву цитирао законски текст ове одредбе који је престао да важи пре времена извршења предметног кривичног дела (примењивао се до дана 01.03.2014. године).

Имајући у виду наведено, те да су одредбама члана 48. Закона о порезу на додату вредност прописани порески периоди за које се обрачунава порез на додату вредност (ПДВ), предаје пореска пријава и плаћа ПДВ и да они могу износити или календарски месец или календарско тромесечје у зависности од висине укупног промета који је порески обвезник остварио у претходних 12 месеци, као и имајући у виду да из списа предмета и побијаних правноснажних пресуда произилази да је порески период у коме је окривљени АА као порески обвезник био дужан да обрачуна порез на додату вредност и поднесе пореску пријаву календарско тромесечје (налаз и мишљење вештака економско-финансијске струке Александра Павловића), дакле имајући у виду да се у конкретном случају пореске обавезе чије се плаћање избегава не посматрају у оквиру временског периода од једног календарског месеца (како то погрешно сматра бранилац окривљеног), већ у оквиру календарског тромесечја, то се неосновано захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног истиче да је побијаном правноснажном одлуком повређена одредба члана 41. став 3. Закона о пореском поступку и пореској администрацији везано за сабирање појединачних износа пореских обавеза чије се плаћање избегава у два календарска месеца.

Наводима браниоца окривљеног у којима истиче да првостепени и другостепени суд нису у образложењима својих пресуда дали разлоге везано за књижно задужење које је издао окривљени, а из којег произилази да је окривљени стопирао рачун јер није дошло до промета робе и до реализације уговора о закупу, те није било основа за плаћање рачуна се, по налажењу Врховног суда, фактички указује на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП, због које подношење захтева није дозвољено окривљеном, па стога Врховни суд ове наводе захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног није ни разматрао и оценио.

Са изнетих разлога, налазећи да побијаним пресудама нису учињене повреде закона на које се неосновано указује захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног АА - адвоката Љиљане Живковић, то је Врховни суд на основу члана 491. став 1. ЗКП наведени захтев браниоца окривљеног одбио као неоснован.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Председник већа-судија

Снежана Лазин, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Милена Рашић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић