Истом пресудом окривљеном су изречена два казнена поена, применом члана 48. став 2. и 4. Закона о прекршајима, а на основу члана 336. став 3. Закона о безбедности саобраћаја на путевима, које ће по правоснажности пресуде а на основу члана 198. Закона о безбедности саобраћаја на путевима евидентирати територијална надлежна организациона јединица Mинистарства унутрашњих послова која окривљеног возача води у евиденцији. На основу члана 140. став 1. и став 2. тачка 9), члана 141. став 1. и члана 142. Закона о прекршајима у вези члана 27. став 2. Правилника о накнади трошкова у судским поступцима, окривљени је обавезан да на име трошкова прекршајног поступка плати паушални износ у висини од 3.000 динара, у року од 15 дана од дана правоснажности пресуде, под претњом принудне наплате.

Пресудом Прекршајног апелационог суда Прж.бр.14767/25 од 19.08.2025. године одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљеног АА, адвоката Радована Лукића и потврђена пресуда Прекршајног суда у Београду Пр.бр.69800/23 од 19.05.2025. године.

Против наведених правноснажних пресуда, јавни тужилац Врховног јавног тужилаштва je поднео захтев за заштиту законитости, због битне повреде одредаба прекршајног поступка из члана 264. став 2. тачка 4) у вези члана 187. став 7. Закона о прекршајима, са предлогом да Врховни суд усвоји захтев, преиначи побијане пресуде и према окривљеном АА обустави прекршајни поступак и одлучи да трошкови прекршајног поступка падају на терет буџетских средстава првостепеног суда.

Након што је поступио у смислу одредбе члана 286. став 2. Закона о прекршајима (''Службени гласник РС'', брoj 65/2013, 13/2016, 98/16, 91/19 и 122/22), Врховни суд је одржао седницу већа, на којој је размотрио списе предмета, са пресудама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је по оцени навода у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости јавног тужиоца Врховног јавног тужилаштва је основан.

Одредбом члана 187. став 7. Закона о прекршајима је прописано да ако за утврђивање чињеничног стања присуство окривљеног није неопходно, у позиву ће се упозорити да ће у случају неодазивања одлука бити донета без његовог саслушања.

Чланом 203. Закона о прекршајима прописано је да ако суд нађе да непосредно усмено саслушање није потребно с обзиром на значај прекршаја и податке којима располаже, може у позиву поучити окривљеног да своју одбрану да у писаној форми. У сваком случају окривљени може своју одбрану дати у писаној форми или се лично јавити да усмено буде саслушан.

По налажењу Врховног суда, основано јавни тужилац Врховног јавног тужилаштва у поднетом захтеву указује да су Прекршајни суд у Београду у одлуци Пр.бр.69800/23 од 19.05.2025. године и Прекршајни апелациони суд у одлуци Прж.бр.14767/25 од 19.08.2025. године, на штету окривљеног АА учинили битну повреду одредаба прекршајног поступка из члана 264. став 2. тачка и 4) у вези члана 187. став 7. Закона о прекршајима.

Ово из разлога што из списа предмета произилази да је први позив окривљеном ради саслушања послат за 28.02.2024. године, за који позив у списима нема доказа о уручењу, да је наредни позив послат за 30.05.2024. године, који позив је уредно уручен, а окривљени је доставио доказе да је ван земље у време када је заказано рочиште, да је поново позван за саслушање 27.02.2025. године, који позив је такође уредно уручен, за које саслушање је окривљени доставио молбу за одлагање јер се налази у иностранству, те да је суд 19.05.2025. године донео пресуду којом је окривљеног огласио одговорним за прекршај који му се ставља на терет.

Дакле, окривљени је у три наврата позиван ради саслушања. Међутим, ни у једном од три позива за саслушање окривљног исти није упозорен на одредбу члана 187. став 7. Закона о прекршајима односно могућност доношења одлуке без његовог саслушања, иако наведена одредба прописује да ће се у позиву окривљени упозорити на ову одредбу. Такође, у позивима окривљени није поучен схолно члану 203. Закона о прекршајима да своју одбрану може дати у писаној форми, уколико је суд проценио да његово непосредно саслушање није нужно за утврђивање чињеница које су од важности за доношење законите одлуке.

На описани начин је повређено право одбране окривљеног АА, што је утицало на законито и правилно доношење побијаних одлука и учињена је на штету окривљеног битна повреда одредаба прекршајног поступка из члана 264. став 2. тачка 4) Закона о прекршајима, што се основано истиче у поднетом захтеву.

Због учињене битне повреде одредаба прекршајног поступка, побијане пресуде Прекршајног суда у Београду Пр.бр.69800/23 од 19.05.2025. године и Прекршајног апелационог суда Прж.бр.14767/25 од 19.08.2025. године би требало укинути и предмет вратити првостепеном суду на поновно одлучивање.

Међутим, како је окривљени АА прекршај који му је стављен на терет, према изреци првостепене пресуде, учинио дана 31.08.2023. године, то је дана 31.08.2025. године наступила апсолутна застарелост прекршајног гоњења у конкретном случају, сходно одредби члана 84. став 1. и став 7. Закона о прекршајима.

Наиме, одредбом члана 84. став 1. Закона о прекршајима, прописано је да се прекршајни поступак не може покренути ако протекне једна година од дана када је прекршај учињен, а одредбом става 7. истог члана, прописано је да прекршајно гоњење застарева у сваком случају кад протекне два пута онолико времена колико се по закону тражи за застарелост гоњења.

Како се застарелост прекршајног гоњења рачуна од дана учињеног прекршаја, то је у конкретном случају застарелост наступила дана 31.08.2025. године, из којих разлога је Врховни суд преиначио побијане пресуде тако што је прекршајни поступак против окривљеног АА обуставио, на основу члана 287. став 4. у вези са чланом 248. став 1. тачка 6) Закона о прекршајима (''Службени гласник РС'', брoj 65/2013, 13/2016, 98/16, 91/19 и 122/22).

Одлука о трошковима поступка донета је на основу члана 141. став 2. Закона о прекршајима (''Службени гласник РС'', брoj 65/2013, 13/2016, 98/16, 91/19 и 122/22).

Са свега изложеног донета је одлука као у изреци.

Записничар-саветник                                                                                                          Председника већа-судија

Немања Симићевић, с.р.                                                                                                    Светлана Томић Јокић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић