Одредбом члана 404. став 1. ЗПП прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом, ако Врховни суд оцени да је потребно размотрити правна питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, уједначити судску праксу или дати ново тумачење права. Наведена одредба се, на основу члана 420. став 6. ЗПП, сходно примењује у поступку поводом ревизије против решења другостепеног суда којим је правноснажно окончан поступак у спору у којем не би била дозвољена ревизија против правноснажне пресуде.

Тужбом поднетом 21.12.2023. године тражено је одређивање и исплата накнаде за успостављену стварну службеност пролаза проводника далековода преко парцеле .../... КО ... у својини тужиоца. Решењем Општинске управе Општине Алибунар од 27.11.2023. године установљено је право трајне службености пролаза проводника далековода преко означене парцеле и парцеле .../... КО ..., обе у својини тужиоца, и оно је постало правноснажно 20.12.2023. године. Споразумом од 14.03.2024. године, закљученим између тужиоца - власника земљишта и туженог - корисника непотпуне експропријације одређена је накнада за установљено право трајне службености пролаза проводника далековода преко обе парцеле.

По оцени Врховног суда, у овом случају нема потребе да се о посебној ревизији тужиоца одлучује ради новог тумачења права и разматрања правног питања да ли се у парничном поступку (тужбом) може тражити исплата накнаде за умањену вредност непокретности због установљавања службености провода каблова далековода.

Правни пут за остварење права на накнаду за непокретност у односу на коју је покренут поступак (потпуне или непотпуне) експропријације прописан је Законом о експропријацији („Службени гласник Републике Србије“ број 53/95 ... 106/16), споразумним одређивањем накнаде у управном поступку. Ако се споразум не постигне у року од два месеца од правноснажности решења о експропријацији, накнада се одређује у судском ванпарничном поступку, сагласно члановима 132-140 Закона о ванпарничном поступку („Службени гласник СРС“ број 25/82 и 48/88 и „Службени гласник Републике Србије“ број 46/95 ... 14/22).

У конкретном случају, тужилац нема правни интерес да тужбом, поднетом након правноснажности решења о установљењу права стварне службености пролаза проводника далековода преко његовог земљишта и пре протека рока за споразумно одређивање накнаде у управном поступку, тражи исплату накнада за умањену вредност земљишта због установљавања права стварне службености. Правни интерес за одлуку о тужбеном захтеву не постоји ни зато што су странке споразумно одредиле накнаду за установљену стварну службеност.

Из тог разлога, на основу члана 404. ЗПП, одлучено је као у првом ставу изреке.

Према одредби члана 479. став 6. ЗПП, против одлуке другостепеног суда у поступку у спору мале вредности ревизија није дозвољена, због чега је на основу члана 413. тог закона, одлучено као у другом ставу изреке.

Трошкови одговора на ревизију, по оцени Врховног суда, нису били нужни. Зато је захтев туженог за њихову накнаду одбијен и применом члана 165. став 1. у вез члана 154. став 1. ЗПП одлучено као у трећем ставу изреке.

Председник већа - судија

Бранислав Босиљковић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић