Након што је примерак захтева за заштиту законитости у смислу члана 488. став 1. ЗКП доставио Републичком јавном тужиоцу, Врховни касациони суд је одржао седницу већа о којој није обавестио јавног тужиоца и браниоца, јер веће није нашло да би њихово присуство било од значаја за доношења одлуке (члан 488. став 2. ЗКП). На седници већа Врховни касациони суд је размотрио списе предмета, са пресудама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је по оцени навода у захтеву нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА је неоснован у односу на повреду закона из члана 439. тачка 3) ЗКП, док је у осталом делу захтев недозвољен.

Бранилац окривљеног у захтеву за заштиту законитости иако не нумерише, указује на повреду закона из члана 439. тачка 3) ЗКП, наводима да апелациони суд у образложењу пресуде наводи да се жалбом ВЈТ основано указује да у побијаној пресуди првостепени суд није правилно утврдио постојање отежавајућих околности на страни окривљеног, те да је оштећени ББ задобио лаке телесне повреде као последицу насиља које је оптужени извршио над њим, чиме се по ставу одбране имплицира да је приликом изрицања кривичне санкције апелациони суд као отежавајућу околност, ипак ценио оно што је у опису бића кривичног дела, за које је окривљени оглашен кривим.

Одредбом члана 344а став 1. КЗ прописано је да ко физички нападне или се физички обрачунава са учесницима спортске приредбе или јавног скупа, врши насиље или оштећује имовину веће вредности приликом доласка или одласка са спортске приредбе или јавног скупа, унесе у спортски објекат или баца на спортски терен, међу гледаоце или учеснике јавног скупа предмете, пиротехничка средства или друе експлозивне, запаљиве или шкодљиве супстанце које могу да изазову телесне повреде или угрозе здравље учесника спортске приредбе или јавног скупа, неовлашћено уђе на спортски терен или део гледалишта намењен противничким навијачима и изазове насиље, оштећује спортски објекат, његову опрему, уређаје и инсталације, својим понашањем или паролама на спортској приредби или јавном скупу изазива националну, расну, верску или другу мржњу или нетрпељивост засновану на неком дискриминаторном основу услед чега дође до насиља или физичког обрачуна са учесницима, казниће се затвором од 6 месеци до 5 година и новчаном казном.

Имајући у вицу цитирану законску одредбу члана 344а став 1. КЗ (основни облик) из које произилази да наношење лаке телесне повреде није законско обележје кривичног дела из члана 344а став 1. КЗ (није потребно наступање наведене последице да би се остварило биће кривичног дела из члана 344а КЗ) за које је окривљени оглашен кривим, то другостепеном пресудом, која се захтевом за заштиту законитости побија због чињенице да је наведена повреда цењена као отежавајућа околност није учињена повреда закона из члана 439. тачка 3) ЗКП, на коју се на наведени начин захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног АА указује.

При томе, треба се имати у виду да ни у квалификованим облицима кривичног дела из члана 344а став 1. КЗ, лака телесна повреда није предвиђена као законско обележје кривичног дела, већ једино тешка телесна повреда, и то у ставу 4. члана 344а КЗ (квалификовани облик).

Поред наведеног, бранилац окривљеног у захтеву за заштиту законитости нумерише повреде закона из члана 42, 54. став 1, 2. и 3. КЗ и суштински указује на повреду одредбе члана 441. став 1. ЗКП, истицањем да је другостепени суд приликом доношења одлуке о казни погрешно ценио олакшавајуће и отежавајуће околности, односно указује на погрешну оцену чињеница и околности дату од стране другостепеног суда, од којих зависи одлука о кривичној санкцији.

Поред наведеног, у захтеву за заштиту законитости се указује и на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП.

Међутим, битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП, повреда закона из члана 441. став 1. ЗКП, као и повреде закона из члана 42, 54. став 1, 2. и 3. КЗ, не представљају законом дозвољене разлоге због којих је окривљеном и његовом браниоцу, у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП дозвољено подношење овог ванредног правног лека.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 491. став 1. и члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                                 Председник већа-судија

Ирина Ристић,с.р.                                                                                                                         Бата Цветковић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић