Против напред наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљених АА и ББ, адвокат Небојша Петровић, због повреде одредбе члана 68. став 1. тачка 8. и 9. ЗКП, битних повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 5. и 8. и члана 438. став 2. тачка 2. ЗКП и повреде закона из члана 439. тачка 1. ЗКП, а из образложења произилази да је захтев поднет и због повреде закона из члана 441. став 1. ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд побијане одлуке укине и предмет врати првостепеном органу на поновну одлуку, или да побијане одлуке преиначи и окривљене ослободи одговорности.

Након што је примерак захтева за заштиту законитости у смислу члана 488. став 1. ЗКП доставио јавном тужиоцу, Врховни касациони суд је одржао седницу већа о којој није обавештавао јавног тужиоца и браниоца, јер веће није нашло да би њихово присуство било од значаја за доношења одлуке.

На седници већа Врховни касациони суд је размотрио списе предмета, са пресудама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је по оцени навода у захтеву нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљених АА и ББ је неоснован.

Бранилац окривљених АА и ББ у захтеву наводи да су пресуде у овом кривичном поступку донете само у односу на окривљене АА и ББ а не и у односу на окривљеног ВВ који је такође био обухваћен оптужбом, због чега није у потпуности решен предмет оптужбе. Бранилац окривљених у захтеву даље наводи, да дело за који су окривљени гоњени није кривично дело, него је повреда службене дужности из Закона о полицији и као такво дисциплински преступ, да на страни окривљених није постојало хтење да се изврши кривично дело нити директан умишљај, да трећеокривљеном није прибављана никаква корист, обзиром да је платио прекршајну казну, тако да не постоји кривица окривљених, или је она мала, а да се против окривљених води и дисциплински поступак, поводом истог догађаја.

Изнете наводе захтева, Врховни касациони суд оцењује неоснованим. Наиме наводе садржане у захтеву за заштиту законитости бранилац окривљених АА и ББ истицао је и у жалби изјављеној против првостепене пресуде, а другостепени суд је нашао да су жалбени наводи неосновани, и у образложењу пресуде је дао јасне и довољне разлоге да је у овом кривичном поступку оптужба у потпуности решена, обзиром да је према окривљеном ВВ поступак правоснажно окончан, као и да се у радњама окривљених стичу сви субјективни и објективни елементи кривичног дела за које су првостепеном пресудом оглашени кривим (страна 2 став 8, страна 4 став 2, 3, 4. и страна 5 став 2. и 3. другостепене пресуде) које Врховни касациони суд у свему прихвата у смислу члана 491. став 2. ЗКП и на њих упућује.

У захтеву за заштиту законитости браниоца окривљених АА и ББ као основ подношења захтева наведена је и повреда закона из члана 68. став 1. тачка 8. и 9, битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 5 и члана 438. став 2. тачка 2. ЗКП, а из садржине захтева произилази да је исти поднет и због повреде закона из члана 441. став 1. ЗКП, међутим будући да по ставу Врховног касационог суда наведене повреде не представљају законске разлоге у оквиру повреда набројаних у члану 485. став 4. ЗКП због којих би окривљени, као овлашћењено лице могао поднети захтев за заштиту законитости, Врховни касациони суд се у ове наводе захтева за заштиту законитости браниоца окривљених није упуштао.

Из напред наведених разлога Врховни касациони суд је донео одлуку као у изреци на основу одредбе члана 491. став 1. и 2 ЗКП.

Записничар-саветник,                                                                                                                                                Председник већа-судија,

Татјана Миленковић, с.р.                                                                                                                                             Зоран Таталовић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић