
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Кзз 373/2026
31.03.2026. година
Београд
У ИМЕ НАРОДА
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Мирољуба Томића, председника већа, Татјане Вуковић, Слободана Велисављевића, Јасмине Васовић и Дијане Јанковић, чланова већа, са саветником Ирином Ристић као записничарем, у кривичном предмету окривљеног АА, због кривичног дела уништење и оштећење туђе ствари из члана 212. став 3. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног АА - адвоката Марије Јоксовић, поднетом против правноснажних решења Вишег суда у Сомбору Кж1. 115/25 од 21.01.2026. године и Кв. 22/26 од 29.01.2026 године, у седници већа одржаној дана 31.03.2026. године, једногласно је донео
П Р Е С У Д У
ОДБИЈА СЕ као неоснован захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА - адвоката Марије Јоксовић, поднет против правноснажних решења Вишег суда у Сомбору Кж1. 115/25 од 21.01.2026. године и Кв. 22/26 од 29.01.2026 године.
О б р а з л о ж е њ е
Решењем Вишег суда у Сомбору Кж1. 115/25 од 21.01.2026. године одбачен је као неблаговремен захтев браниоца окривљеног АА - адвоката Марије Јоксовић за накнаду трошкова кривичног поступка од 20.01.2026. године.
Решењем Вишег суда у Сомбору Кв. 22/26 од 29.01.2026 године одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљеног АА - адвоката Марије Јоксовић изјављена против решења Вишег суда у Сомбору Кж1. 115/25 од 21.01.2026. године.
Против наведених правноснажних решења о трошковима кривичног поступка захтев за заштиту законитости поднела је бранилац окривљеног АА - адвокат Марија Јоксовић, у смислу члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни суд усвоји захтев за заштиту законитости, побијана решења укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење или иста преиначи и окривљеном досуди тражене трошкове кривичног поступка.
Врховни суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Врховном јавном тужиоцу, у складу са чланом 488. став 1. КЗ, те је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештења Врховног јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (чл. 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажна решења против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:
Захтев за заштиту законитости је неоснован.
Бранилац окривљеног у захтеву за заштиту законитости означава повреду закона из члана 441. став 4. ЗКП, коју образлаже наводима да ниједним прописом у Републици Србији није регулисано да се трошковник у поступку који се води по приватној тужби мора доставити на седници кривичног већа које одлучује по жалби и да се, у конкретном случају, не може применити став Врховног суда, управо из разлога што се поступак водио по приватној тужби приватног тужиоца, а не по оптужном акту јавног тужилаштва.
Изнете наводе захтева Врховни суд оцењује као неосноване.
На наведену повреду закона одбрана окривљеног указивала је и у жалби изјављеној против првостепеног решења, а веће из члана 21. став 4. ЗКП је нашло да су ти жалбени наводи неосновани и о томе у образложењу решења, на страни 2, став три и четири, дало довољне и јасне разлоге које Врховни суд у свему прихвата и, у смислу одредбе члана 491. став 2. ЗКП, на те разлоге и упућује.
Са изнетих разлога, Врховни суд је, на основу члана 491. ЗКП, одлучио као у изреци ове пресуде.
Записничарсаветник Председник већа-судија
Ирина Ристић, с.р. Мирољуб Томић, с.р.
За тачност отправка
Заменик управитеља писарнице
Миланка Ранковић

.jpg)
