Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 4022/2021
31.08.2021. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бисерке Живановић, председника већа, Споменке Зарић, Весне Субић, Јелице Бојанић Керкез и Катарине Манојловић Андрић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Ненад Вулетић, адвокат из ..., против тужене Републике Србије, Привредног суда у Суботици, коју заступа Државно правобранилаштво, Одељење у Суботици, ради накнаде материјалне штете, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Вишег суда у Суботици Гж рр 540/20 од 01.04.2021. године, на седници одржаној 31.08.2021. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужиоца, изјављеној против пресуде Вишег суда у Суботици Гж рр 540/20 од 01.04.2021. године, као изузетно дозвољеној ревизији.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиоца изјављена против пресуде Вишег суда у Суботици Гж рр 540/20 од 01.04.2021. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Суботици Прр1 458/19 од 01.04.2020. године, исправљеном решењем истог суда Прр1 458/19 од 18.06.2020. године, тужбени захтев је делимично усвојен и обавезана тужена да тужиоцу исплати имовинску штету по основу повреде права на суђење у разумном року исплати износ од 19.126,49 динара на име главног дуга и 49.238,18 динара на име камате на главни дуг обрачунате до дана 11.05.2009. године. Одбијен је у преосталом делу тужбени захтев за исплату законске затезне камате на износ од 19.126,49 динарa, за период од 11.05.2009. године до исплате, захтев за исплату законске затезне камате на досуђени износ од 49.238,18 динара за период од 11.05.2009. године до исплате, као и ради исплате законске затезне камате на износ од 2.761,23 динара као део потраживања које је исплаћено, од 11.05.2009. године до дана правноснажности решења о главној деоби 30.08.2019. године. Обавезана је тужена да тужиоцу накнади трошкове поступка у износу од 23.400,00 динара са законском затезном каматом од дана извршности пресуде до исплате. Одбијен је захтев тужене за накнаду трошкова.

Пресудом Вишег суда у Суботици Гж рр 540/20 од 01.04.2021. године, ставом првим изреке одбијене су жалбе тужиоца и тужене и потврђена првотепена пресуда са исправком. Ставом другим изреке, одбијен је захтев тужиоца за накнаду трошкова састава жалбе у износу од 14.000,00 динара. Ставом трећим изреке, одбијен је захтев тужене за накнаду трошкова састава жалбе у износу од 12.000,00 динара. Ставом четвртим изреке одбијен је захтев тужиоца за накнаду трошкова одговора на жалбу у износу од 7.200,00 динара.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужилац је благовремено изјавио ревизију, због погрешне примене материјалног права, с тим што је предложио да се ревизија сматра изузетно дозвољеном, на основу члана 404. Закона о парничном поступку.

Применом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр.72/11 и 55/14), посебна ревизија се може изјавити због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда, потребно размотрити правна питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права. Према ставу 2. истог члана, испуњеност услова за изузетну дозвољеност ревизије Врховни касациони суд цени у већу од пет судија.

Побијаном правноснажном пресудом, одлучено о накнади имовинске штете, којом је утврђено да је тужбени захтев делимично основан. О овом праву тужиље, нижестепени судови одлучили применом одговарајућих одредаба материјалног права, чија примена у споровима са захтевом као у конкретном случају, зависи од утврђеног чињеничног стања, а и предмет тужбеног захтева и одлука у делу који се ревизијом побија односи се на камату као споредно потраживање, због чега у конкретној ситуацији нису испуњени законски услови за одлучивање о посебној ревизији тужиље, као изузетно дозвољеној ревизији, на основу одредбе члана 404. став 1. ЗПП, с обзиром на то да не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или правних питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и потребе новог тумачења права, из ког разлога је и одлучено као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије применом члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, број 72/11 ... 55/14), Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Према одредби члана 28. ЗПП ако је за утврђивање стварне надлежности, права на изјављивање ревизије и у другим случајевима прописаним овим законом меродавна вредност предмета спора, као вредност предмета спора узима се вредност главног захтева (став 1.), док се камате, уговорна казна и остала споредна тражења, као и трошкови поступка не узимају у обзир ако не чине главни захтев.

Како је ревизија изјављена против другостепене пресуде у делу којим је одлучено о камати, као споредном захтеву тужиље, ревизија није дозвољена.

На основу изнетог, применом члана 413. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у ставу другом изреке.