Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 7552/2025
12.06.2025. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Бранислава Босиљковића, председника већа, Драгане Бољевић, Јасмине Симовић, Зорице Булајић и Ирене Вуковић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Марија Коцић адвокат из ..., против туженог ББ из ..., ради дуга, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против решења Вишег суда у Сремској Митровици Гж 1219/24 од 22.01.2025. године, у седници одржаној дана 12.06.2025. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији тужиоца изјављеној против решења Вишег суда у Сремској Митровици Гж 1219/24 од 22.01.2025. године.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиоца изјављена против решења Вишег суда у Сремској Митровици Гж 1219/24 од 22.01.2025. године.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Вишег суда у Сремској Митровици Гж 1219/24 од 22.01.2025. године одбијена је као неоснована жалба тужиоца и потврђено решење о трошковима парничног поступка из пресуде због пропуштања Основног суда у Старој Пазови - Судска јединица у Инђији П 1057/2023 од 01.12.2023. године.

Против правноснажног решења донетог у другом степену тужилац је, због погрешне примене материјалног права, благовремено изјавио ревизију предвиђену чланом 404. ЗПП (посебна ревизија).

По оцени Врховног суда, о тужиочевој посебној ревизији није потребно одлучивати ради новог тумачења права - одредбе члана 163. став 2. ЗПП, којом је прописана обавеза странке да у захтеву определи врсту и износ трошкова за које тражи накнаду. Не постоји ни потреба да се о посебној ревизији тужиоца одлучује ради уједначавања судске праксе, јер уз ревизију нису приложене друге одлуке које би оправдавале ту потребу.

Из тих разлога, на основу члана 404. ЗПП у вези члана 420. став 6. истог закона, одлучено је као у првом ставу изреке.