Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 8673/2025
20.11.2025. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Добриле Страјина, председника већа, Драгане Миросављевић и Надежде Видић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., Општина ..., чији је пуномоћник Александра Полић Странковић, адвокат из ..., против тужене Републике Србије, коју заступа Државно правобранилаштво – Одељење у Лесковцу, ради накнаде штете, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Вишег суда у Лесковцу Гж 2307/24 од 17.03.2025. године, на седници одржаној 20.11.2025. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као неблаговремена, ревизија тужиоца изјављена против пресуде Вишег суда у Лесковцу Гж 2307/24 од 17.03.2025. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Лесковцу Гж 2307/24 од 17.03.2025. године, ставом првим изреке, преиначена је пресуда Основног суда у Лебану П 1565/23 од 10.05.2024. године, тако што је одбијен као неоснован тужбени захтев тужиоца да се обавеже тужена да тужиоцу на име накнаде штете на пољопривредном газдинству у селу ... дана 06.07.2020. године плати 336.860,00 динара са затезном каматом од 10.05.2024. године, као дана пресуђења, до исплате. Ставом другим изреке, тужилац је обавезан да туженој накнади трошкове парничног поступка у износу од 27.000,00 динара.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужилац је изјавио ревизију, због погрешне примене материјалног права, с предлогом да се ревизија сматра изузетно дозвољеном у смислу члана 404. Закона о парничном поступку.

Испитујући благовременост изјављене ревизије на основу члана 413. у вези члана 403. став 1. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“ бр.72/11...10/23), Врховни суд је утврдио да ревизија тужиоца није благовремена.

Одредбом члана 403. став 1. ЗПП, прописано је да против правноснажне пресуде донете у другом степену странке могу да изјаве ревизију у року од 30 дана од дана достављања пресуде.