.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 216/2017
27.12.2019. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Слађане Накић Момировић, председника већа, Добриле Страјина, Марине Милановић, Весне Субић и Бранка Станића, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Мирко Деврња, адвокат из ..., против тужених ББ из ..., чији је пуномоћник Никола Јасика, адвокат из ..., ВВ, ГГ и ДД, свих из ..., чији је заједнички пуномоћник Миленко Крунић, адвокат из ..., ради утврђења, одлучујући о ревизији тужиоца, изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж 2921/16 од 26.10.2016. године, у седници одржаној 27.12.2019. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о ревизији тужиоца, изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж 2921/16 од 26.10.2016. године, као изузетно дозвољеној ревизији.
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиоца, изјављена против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж 2921/16 од 26.10.2016. године.
О б р а з л о ж е њ е
Основни суд у Старој Пазови, Судска јединица у Инђији, пресудом П 809/15 од 13.04.2016. године, јавно објављене 21.04.2016. године, одбио је као неоснован тужбени захтев тужиоца, којим је тражио да се утврди да је тужилац сувласник од ¼ идеалних удела на непокретностима (ближе означеним у изреци првостепене пресуде) и сувласник од ¼ идеалних удела на покретним стварима (ближе означеним у изреци првостепене пресуде) и да се обавежу тужени да солидарно накнаде тужиоцу трошкове парничног поступка (став први изреке). Обавезао је тужиоца да накнади трошкове парничног поступка туженом ББ у износу од 98.900,00 динара, са законском затезном каматом од 13.04.2016. године као дана пресуђења па до исплате и туженима ВВ, ГГ и ДД, у износу од 202.400,00 динара, са законском затезном каматом од 13.04.2016. године као дана пресуђења па до исплате (став други изреке). У преосталом делу одбио је као неоснован захтев тужених ВВ, ГГ и ДД за накнаду трошкова поступка за износ од 33.000,00 динара, са законском затезном каматом од 13.04.2016. године, као дана пресуђења па до исплате (став трећи изреке).
Апелациони суд у Новом Саду, пресудом Гж 2921/16 од 26.10.2016. године, одбио је жалбу и потврдио пресуду Основног суда у Старој Пазови, Судска јединица у Инђији П 809/15 од 13.04.2016. године (став први изреке). Одбио је захтев тужиоца за накнаду трошкова поступка по жалби (став други изреке).
Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужилац је благовремено изјавио ревизију, као посебну, због погрешне примене материјалног права, на основу одредбе члана 404. став 1. Закона о парничном поступку.
Врховни касациони суд је на основу члана 404. Закона о парничном поступку - ЗПП („Службени гласник РС“, бр.72/11, 49/13-УС, 74/13-УС и 55/14), оценио да ревизија тужиоца није изузетно дозвољена.
Одредбом члана 404. став 1. ЗПП, је прописано да, ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).
Из наведеног произилази да су Законом изричито прописани додатни, посебни услови под којима Врховни касациони суд може изузетно дозволити ревизију и одлучити о овом правном леку и онда када ревизија није дозвољена на основу члана 403. ЗПП. Стога, истицање погрешне примене материјалног права представља законски разлог за изјављивање посебне ревизије искључиво уколико због погрешне примене материјалног права у другостепеној одлуци постоји потреба да се размотре правна питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе или новог тумачења права.
У овом случају нису испуњени законски услови за изузетну дозвољеност ревизије тужиоца из одредбе члана 404. став 1. ЗПП, с обзиром на то да не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или правних питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као ни новог тумачења права, узимајући у обзир врсту спора и садржину тражене заштите, начин пресуђења и разлоге за одбијање тужбеног захтева, којим је тужилац тражио да се утврди да је сувласник са ¼ дела на непокретним и покретним стварима ближе наведеним у изреци првостепене одлуке.
Врховни касациони суд је испитао и дозвољеност ревизије у границама својих овлашћења, на основу одредбе члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, а у вези члана 413. ЗПП и утврдио да ревизија тужиоца није дозвољена.
Тужба је поднета 28.08.2015. године. У тужби је означена вредност предмета спора у износу од 50.000,00 динара. На рочишту одржаном 07.12.2015. године, утврђена је вредност предмета спора у износу од 1.600.000,00 динара. Према налогу за плаћање таксе од 21.04.2016. године, одређена је судска такса за разлику од таксе на тужбу у износу од 52.900,00 динара (01.09.2015. године одређена је такса на тужбу у износу од 3.900,00 динара) и такса на пресуду у износу од 56.800,00 динара) који износ таксе сходно Тар. броју 1, став 1. тачка 5. Закона о судским таксама („Службени гласник РС“, бр.28/94,...,106/15) одговара вредности предмета спора у износу од 1.600.000,00 динара.
Како вредност предмета спора побијаног дела правноснажне пресуде, у делу којим је одбијен тужбени захтев тужиоца, као главни захтев, очигледно не прелази меродавну вредност за дозвољеност ревизије у динарској противвредности од 40.000 евра, то ревизија тужиоца није дозвољена на основу цитиране одредбе члана 403. став 3. ЗПП.
Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 404. и 413. ЗПП, одлучио као у изреци.
Председник већа - судија
Слађана Накић Момировић, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић
